Prema važećim propisima iz oblasti zdravstva, pripravnički staž predstavlja praktičan deo osposobljavanja zdravstvenih radnika – vreme kada se znanje stečeno tokom školovanja pretvara u sigurnu, samostalnu praksu. Staž se obavlja po tačno utvrđenom programu i uvek pod budnim okom mentora, odnosno iskusnog zdravstvenog radnika sa licencom i najmanje pet godina rada u struci posle položenog stručnog ispita.
Pripravnički staž može da se odvija u zdravstvenim ustanovama, različitim pravnim licima ili privatnim ordinacijama, ali samo ako su registrovane za oblast koja je predviđena planom i programom staža i ako u njima radi makar jedan licencirani zdravstveni radnik sa dovoljnom godinom iskustva.
Za oblasti dentalne medicine postoje i dodatna pravila: stomatološke sestre, tehničari, oralni higijeničari i doktori dentalne medicine mogu stažirati u ordinacijama opšte dentalne medicine, osim delova staža iz maksilofacijalne hirurgije i ortopedije vilica – ti segmenti se moraju obavljati u ustanovama ili privatnim praksama registrovanim baš za te oblasti.
Kada je reč o stomatološkoj sestri–tehničaru, Pravilnik određuje jasan raspored kroz sve oblasti:
• preventivna i dečja stomatologija – 8 nedelja
• bolesti zuba – 5 nedelja
• parodontologija i bolesti usta – 4 nedelje
• oralna hirurgija – 5 nedelja
• stomatološka protetika – 4 nedelje
Za svaku oblast unapred je određeno šta pripravnik treba da nauči i savlada.
Važna napomena: stomatološka sestra može obaviti pripravnički staž u svakoj ordinaciji opšte stomatologije koja ispunjava propisane uslove. Kako pravilnici o minimalnim kadrovskim uslovima ne propisuju stomatološku sestru kao obavezan kadar u ovim ordinacijama (osim kada je reč o hirurškim specijalnostima), uslov o licenciranom zdravstvenom radniku sa pet godina iskustva ne odnosi se na sestru zaposlenu u ordinaciji, već na licenciranog stomatologa koji obavlja delatnost.
Zakon dalje uređuje kako se formalizuje odnos između ustanove i pripravnika: može se zaključiti ugovor o radu, ali i ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju. Ako se zaključi ugovor o radu, pripravnik ima sva prava kao i drugi zaposleni – uključujući i platu. Kod ugovora o stručnom osposobljavanju, ustanova može da obezbedi naknadu, ali to nije obavezno.
Zakon o radu dopušta upravo ovakav vid ugovora za zanimanja kod kojih je pripravnički staž zakonom predviđen kao obavezan korak ka samostalnom radu – što je slučaj i u zdravstvu.
Znači: pripravnički staž može da se obavlja sa radnim odnosom (ugovor o radu) ili bez radnog odnosa (ugovor o stručnom osposobljavanju).
Pripravnik radi u okviru punog radnog vremena ustanove – 40 sati nedeljno – a tokom celog staža vodi se pripravnička knjižica. U nju mentor upisuje obavljene delove programa i svojim potpisom potvrđuje da je pripravnik savladao predviđene obaveze.