Zakonom o zdravstvenoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019 i 92/2023  između ostalog, propisano je:

- da je zdravstvena delatnost delatnost kojom se obezbeđuje zdravstvena zaštita građana, a koja se sprovodi kroz sistem zdravstvene zaštite,

- da sistem zdravstvene zaštite čine zdravstvene ustanove, visokoškolske ustanove koje izvode akreditovane studijske programe za sticanje odgovarajućih znanja i veština za obavljanje poslova u oblasti zdravstvene zaštite i druga pravna lica za koja je posebnim zakonom predviđeno da obavljaju i poslove zdravstvene delatnosti, privatna praksa, zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici, kao i organizacija i finansiranje zdravstvene zaštite.

Pružaoci zdravstvene zaštite su:

- zdravstvene ustanove u javnoj i privatnoj svojini,

- visokoškolske ustanove zdravstvene struke i druga pravna lica za koja je posebnim zakonom predviđeno da obavljaju i poslove zdravstvene delatnosti,

- privatna praksa,

- zdravstveni radnici koji obavljaju zdravstvenu delatnost, u skladu sa zakonom,

- druge visokoškolske ustanove, odnosno naučno-obrazovne i naučne ustanove, uz mišljenje Ministarstva, u skladu sa zakonom.

Zakonom su, posebno, propisani oblici, vrste, uslovi za osnivanje i prestanak rada zdravstvenih ustanova, vrste, uslovi za osnivanje i prestanak rada privatne prakse, kao i uslovi pod kojima određena druga pravna lica mogu obavljati zdravstvenu delatnost.

Zakonom su propisani oblici organizovanja koji, pod određenim uslovima, mogu obavljati zdravstvenu delatnost.

Zakonom je propisano da zdravstveni radnik može obavljati zdravstvenu delatnost u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi ako je:

- obavio pripravnički staž i položio stručni ispit,

- dobio, odnosno obnovio licencu.

Budući da je zabranjeno pružanje zdravstvene zaštite od strane zdravstvenog radnika van zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse, odnosno isto je dozvoljeno samo u slučaju obavljanja delatnosti organizacione jedinice zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse van zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse, kao i u slučaju pružanja hitne medicinske pomoći, u skladu sa zakonom.

Na osnovu svega navedenog zaključujemo  da bi lekar mogao da pruža konsultantske usluge tj obavljao zdravstvenu delatnost potrebno je da osnuje privatnu praksu ili bude zaposlen kod poslodavca i da se radno angažuje na zakonom dozvoljen način (dopunski rad, poslovno tehnička saradnja)